top of page
Search

TOKSIČNE MISLI- KAKO IH PREPOZNATI I PREKINUTI

Osnova onoga što radim sa klijentima je razbijanje interpretacije, odnosno doživljaja i značenja koje imamo u vezi sa nekim događajem iz prošlosti. Kada se nešto dogodi, ono što ostaje u nama, i ono što nas oblikuje, ono što nas uslovljava je naš doživljaj onog što se dogodilo, naša interpretacija toga.


I sami ste imali prilike da primetite kako isti događaj, dve osobe doživljavaju na sasvim drugačiji način. Neko dobije otkaz na poslu i svet mu se sruši, a neko na to reaguje sa : “ok, idemo dalje”.


Način na koji kao odrasli reagujemo na događaje, uslovljeno je našoj interpretaciji, odnosno našem doživljaju emocionalno važnih događaja u detinjstvu. Tada usvajamo određena uverenja i to postaje naša šema i način na koji mislimo, osećamo se i ponašamo kada smo odrasli. Onda nam se svet sruši kada dobijemo otkaz na poslu ili to bude šansa da uradimo bolje sledećih put.


Kada smo mali, nama život zavisi, u pravom smislu te reči, od staratelja i naših roditelja, mi nismo u stanju da se iselimo i odemo od njih ako to poželimo, kao kada smo odrasli. Znajući to, jako nam je važno da nam naši roditelji, ili staratelji, pruže adekvatnu podršku u interpretaciji događaja u mladosti, da su tu da regulišu naše emocije kada je to potrebno. Bez toga, mi ćemo gotovo uvek interpretirati događaje na pogrešan način, tražeci krivca u sebi kada se nešto loše desi, ograničavajući sebe i svoje potrebe zarad drugih, stvarajući tako plodonosno tlo za kreiranje ograničavajucih uverenja koja nas podsvesno vode kroz život. Mi to ne radimo zato što nismo dovoljno inteligentni da uradimo drugačije, mi to radimo zato što kao deca, nismo kognitivno sposobni da obradimo sve emocije i stvorimo adekvatnu interpretaciju/doživljaj i značenje onoga što se desilo. To prosto nije moguće. Mi interpretiramo na najbolji način na koji umemo, stvaramo određena uverenja o nama, mislimo da smo glupi, ružni, nesposobni, da nešto nije u redu sa nama, onda se osećamo tužno, besno, uplašeno, nesrećno, povređeno i onda se ponašamo na određen način, npr. ne radimo ništa povodom toga, povlačimo se u sebe ili se borimo protiv toga na ove ili one načine.


To je jedan začarani krug koji se vremenom nadograđuje, unapređuje, izgrađuje, i postaje šema, nacrt, po kome se vodimo kroz život. Ono što je važno znati, a ono što nas niko nije naučio je da, taj doživljaj, tu interpretaciju možemo da promenimo kad god poželimo, i to predstavlja osnovicu onoga što ja radim sa klijentima.


Toksične misli koje nas opsedaju vremenom ozbiljno narušavaju naše zdravlje svaki put kada ne procesuiramo emocije na pravi način, kada pokušavamo da to gurnemo pod tepih ili radimo neke druge stvari da bi se osećali bolje. Onda takve misli, emocije postaju snažnije, grupišu se i ispoljavaju ponovo, bilo kroz naše telo ili naše ponašanje.


Kako da prepoznamo toksične misli?


1. Sve ili ništa – razmišljate o krajnostima, išodi su sve ili ništa. Moram biti uspešan/na u protivnom sam bezvredan/na, niko i ništa. Kod kuće moraš biti najbolji roditelj, supružnik, prijatelj, ćerka, sin. Ukoliko postoji čak i najmanji aspekt koji ne ispunjavate, stvara se osećaj krivice, stida i razočarani ste u sebe. Ovakav vid razmišljanja prestavlja toksičnu misao, koja stvara toksična osećanja i prouzrukuje toksična ponašanja.


Nije sve crno ili belo, ok je da niste savršeni, ništa u prirodi nije savršeno pa ni vi. U redu je da niste uvek ok.


2. Generalizovanje stvari – “Uvek će biti ovako, to se meni uvek desi”. Samo zato što su išodi nekih događaja iz prošlosti bili drugačiji od očekivanog, ne znači da će tako biti zauvek. Neuspesi ne postoje, postoji samo šansa da se ide napred. Život ide unapred, ne unazad.


Prepoznajte ovakve misli, prepoznajte kada ste skloni gereralizovanju stvari i znajte da to nije zasnovano na realnim očekivanjima već vaše iterpretacije prethodnih događaja i vaših ograničavajućih uverenja koje ste tada stvorili. Možda neće uvek biti tako, postoji mogućnost i da se nešto drugačije desi. Da li ste razmišljali o tome ili odmah gerneralizujete?


3. Ne osećate se prijatno kada vas pohvale – ovo se tako često događa. Gotovo 80% klijenata sa kojima radim prosto ne zna kako da odreaguje na komplimente. Neprijatno im je. Umesto jednostavnog “ Hvala, drago mi je da to čujem”, mi često mislimo “ Nije to ništa, slučajnost, da nije bilo drugih ne bi to postigao/la, ako nam neko uputi kompliment kako izgledamo mi onda kažemo, to sam kupio prošle godine na rasprodaji itd, itd.


Kada imamo ograničavajuća uverenja o sebi da nismo dovoljno dobri, da su drugi bolji/lepši/pametniji/uspešniji od nas, mi ne znamo kako da se nosimo sa pohvalama. Često se dešava da ih potpuno odbijamo jer smo ubeđeni da druga strana ima neke krajnje namere, da nešto hoće od nas i da je to razlog zašto nas pohvaljuje.


I ovakav način razmišljanja prestavlja oblik toksičnih misli.


4. Krivite sebe – takav način razmišljanja se javlja kada nismo naučeni kako da se nosimo sa preprlavljujućim emocijama u detinjstvu. Onda stvaramo lošu sliku o sebi, lošu interpretaciju događaja i gotovo uvek krivimo sebe za neočekivani išod. Onda kasnije, kada smo odrasli, preuzimamo tu ulogu i tražimo krivca u sebi za gotovo sve loše išode. Ako vaše dete dobije lošu ocenu u školi, odmah ste vi krivi zato što niste dovoljno vremena radili sa njim, odmah niste dobar roditelj i sl. Iako to u stvarnosti uopšte nije tačno, vi verujete u to i mislite da je istina. Nadograđujete svoje uverenje o sebi i držite se toga jer zaboga, ako se desilo toliko puta do sada, mora da je istina. Nije istina, to je samo vaša interpretacija događaja, nešto što ste naučili u detinjstvu. Interpretacije događaja možete da promenite u svakom trenutku.


5. Moram i Trebam - preoblikuj u Ne moram ako ne želim, i Ne trebam ako ne želim. Upotreba reči Moram i Trebam u postavljanju nerealnih ciljeva često dovodi do išoda koje ne očekujete.


6. Brzo donosite zaključke – Nikada ne možete znati šta drugi misle. Vrlo često dovodimo sebe u situaciju kada zbog svojih ograničavajućih uverenja prebrzo donosimo zaključke o tome šta drugi misle o nama. Gotovo uvek su ti zaključci negativni,– Zašto tako gleda u mene, jel imam nešto u zubima, je l izgledam ok?”


Kada primetite da preterano razmišljate i birate najgore moguće išode, ili prepoznate neku od gore navedenih toksičnih misli, zaustavite se na trenutak i zapitajte, da li je to zaista tako ili su to toksične misli koje su nastale kao rezultat neadekvatne interpretacije pređašnjih događaja, kao rezultat pogrešnog tumačenja nekog događaja od ranije? Da li je to zaista tako ili je to zbog toga što sam navikao/la ili očekujem takve ishode. Samo ovo odlaganje i preispitivanje misli, dovodi vas u situaciju da osvestite i preispitujete vaša negativna uverenja. Kada to radimo, postajemo svesniji da postoji i drugi išod od onog očekivanog/naučenog. Da možda ono što mislimo i nije zasnovano na tačnim činjenicama. Upravo tada, krećemo da preoblikujemo sebe, naše misli, osećanja i ponašanje. Korak, po korak.

32 views0 comments

Comments


bottom of page