Hipervigilnost je biološka adaptacija na stres i može postati obrazac nakon što doživimo neki oblik traume. Može se doživeti kao pojačana svest, onaj osećaj kada smo uvek na na oprezu jer će se nešto loše dogoditi.
Možda se to ispoljava tako što ste preosetljivi na zvukove pa se brzo uplašite, odmah predvidite najgore ili izbegavate situacije iz straha od lošeg išoda.
Bilo kako bilo, postoji razlog zašto je to tako.... Prvi korak ka tome je da uvidimo da je taj deo nas tu da nas zaštiti. Tako je, da nas zaštiti.
Tvoja hipervigilnost je nastala zato što si u jednom trenutku morao/la da budeš na oprezu, nešto se dogodilo što je za tebe u tom trenutku, za tvoj um i nervni system bilo previše. Baš kao sigurnosna kočnica, tvoja hipervigilnost je tu da bi te zaštitila. Bolje je biti uvek oprezan, spremiti se na najgore, jer ću onda biti spreman/a. Iako izgleda donekle logično, to nije slučaj u svakodnevnici. Međutim, postavlja se pitanje, ako je taj deo tebe bio tu da te zaštiti u tom trenutku, kada nisi mogao/la da se osećaš zaštićeno i sigurno, zašto se taj deo još uvek ispoljava danas, 20 pa i 30 plus godina kasnije. Sada imaš više opcija na raspolaganju, mozes potraziti pomoc ako je potrebno, mozes se odbraniti ako je potrebno. Možeš da se nosiš sada sa situacijama sa kojima nisi mogao/la u detinjstvu.
Odgovor na to pitanje je, zato što se nervni sistem i um još uvek oseća nebezbedno, iako to nije slučaj, i taj deo još uvek želi da te zaštiti, ne možeš ga naterati da nestane. Svaka nelagodnost postaje pretnja. Ne umemo da se regulišemo. Na primer, pritisak koji sebi daješ zbog najmanje sitnice i nelagodnost koju tada osećaš samo učrvšćava osećaj opasnosti gde nervni sistem i um misli da se nalaziš u opasnosti i da ti je potrebna zaštita.
Pa, hajde da radimo sa tim, umesto protiv toga.
Kada se pojavi taj osećaj – gde ga osećaš u telu? Ima li boju, oblik, teksturu, temperaturu?
Ako bi taj deo mogao da progovori, šta bi hteo da ti kaže? Šta bi ti poručio?
Hipervigilnost je jaka senzacija u telu, sa kojom treba raditi. Da li postoji neki jak pokret koji želiš da uradiš u tom trenutku?
Napetost + oslobađanje
Istezanje leđa, uvrtanje kičme,
Telesno drhtanje
Oslobađanje zvuka, vrištanje
Guranje
Sve su ovo senzacije koje je telo spremno da otpusti kako bi se regulisalo. Može se takođe dogoditi da imamo potrebu da legnemo, da se osećamo preumorno, iscrpljeno. Da se samo prepustimo jer nemamo snage. I to je sasvim uobičajen i prirodan način na koji naše telo može da odreaguje, jer je telo bilo pod velikim pritiskom jako dugo, jako dugo 30 plus godina je bilo na oprezu, za sve što se ikada dešavalo, prirodno je da se umori i da želi odmor? Prirodno je da se osećamo ispcpljeno.
Umesto da produbljujemo osećaj brige, dopustite svom telu da se izrazi, dopustite toj senazciji da izađe iz tela da se nervni system reguliše, šta god da je potrebno u tom trenutku. Vristanje, istezanje, drhtanje, ili iscrpljenost. Osluškujte svoje telo i zapitajte se za dozom radoznalosti, zašto je to tako, šta je dovelo do toga da moram uvek da budem na oprezu i da se osećam nesigurno, nebezbedno, u stanju opreza.
Ostani u skladu sa svojim telom i dahom. To je put ka celoviti, kada integrišemo sve naše delove, rasute komadiće sebe, onda se i telo se oseća neutralno, prizemno i regulisano.
Pritisnite gornji deo glave, centralni deo grudi i srednji deo tabana.
Opustite telo, polako dišite kroz dijafragmu.
Zahvali se ovom delu tebe, jer sada razumeš njegovu ulogu, zahvali se svom telu koje je neprekidno radilo i podnosilo pritisak na najbolji način na koji je umelo, zahvali se svom umu, i otpusti sav pritisak. Diši duboko.
Znaj da si ok, da nisi u opasnosti. Da je sve što osećaš samo senzacija koja je odgovor na nešto što se dogodilo ranije, kada nisi imao/la mogućnosti da se zaštitiš, kada drugi koji su trebali da budu tu za tebe nisu bili tu, sada kada si odrasla i zrela osoba imaš sve mogućnosti koje tada nisi imao/la. Taj nivo zaštite koji ti je tada bio potreban više ti ne treba i možeš da živiš sigurno bez tog osećaja. Dozvoli sebi tu opciju, nije tako strašno kao što izgleda.
Ako ipak poželiš da neko bude uz tebe kroz proces oslobađanja aksioznosti i preterane brige, zakaži besplatne konsultacije i RTT terapiju. Za više informacija o RTT terapiji i samom terapijskom pristupu, možete pročitati ovde.