DA LI RODITELJI NESVESNO NEGUJU NARCISOIDAN TIP LIČNOSTI KOD SVOJE DECE?
Narcizam se rađa iz ustaljenog, hroničnog, osećaja ugroženosti. Prema petom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za duševne poremećaje DSM – 5, narcisoidnost je pre svega poremećaj samopouzdanja. Karakteriše se kao promenljivo i nestabilno sampouzdanje koje se pokušava regulisati i podmiriti potrebom za pažnjom i odobravanjem, skrivenom ili neskrivenom grandioznošću.
Postoje različite teorije o uzroku narcisoidnosti. Dva osnovna uzroka su rani razvoj (odnosi roditelji i deca) i kulturološki uticaj. Hajne Kohut, ključni teoretičar narcisoidnosti, se usresređuje na dobijanje potvrde od roditelja na konzinstentan i realističan nacin. Roditelji koji nisu u mogućnosti da to ostvare (npr. jedan od roditelja je odsutan, ili su i sami narcisi, nemaju saosećanje za svoje dete, ili im pažnju odvlači nešto drugo: posao, zloupotreba supstanci ili neka mentalna bolest, ne mogu obezbediti detetu doslednu i realističnu potvrdu i dete ne može da razvije realnu sliku o sebi i ostaje zarobljeno u nerazvijenom pogledu na svet.
Zbog takvog iskustva, deca sama razvijaju način za samoregulisanje emocija, da se sama izbore sa emocijama na svoj jedinstveni način. Dete i dalje zavisi od potvrde drugih u podsticanju sopstvenog samopouzdanja. Oni nikada ne nauče da regulišu svoje raspoloženje, nedosledni su i iznenada menjaju raspoloženje i brzo pobesne. Svoje emocije često projektuju na druge ljude loše se ponašaju i pronalaze spoljašnje načine da umrtve svoje emocije gde droga, alkohol i seks spadaju u najklasičnije metode.
Deca koja imaju nesaosećajne roditelje ostaju emocionalno uskraćena tokom života i zbog toga se usresređuju na spoljašnji umesto na unutrašnji svet. Shodno tome, deca do savršenstva mogu da razviju set veština koji njhovi roditelji cene npr. izgled, akademska dostignuća, sportska dostignuća itd. Ako osete bilo koju slabost ili ranjivost, takve osobe, zbog nemogućnosti da se izbore sa emocijama, prosto odsecaju taj deo sebe i taj process se naziva cepanje. Shodno tome, skoro celi život, oni osciliraju od osećaja grandioznosti do praznine.
Narcisoidnost je takođe povezana sa osećajem poniženja i sramote u detinjstvu, čuju pojavu su prouzrokovali roditelji koji imaju potrebu da kontrolišu i pokazuju svoju moć nad decom. Klasičan primer upotrebe kontrole i moći su batine, zabrane, uskraćivanja koji su mnogo ozbiljnije nego od samog nestasluka koje dete napravi.
Deca koja su stalno izložena kritici ili ponižavanju, podsmevanju ili stalno borave u sredini gde se osećanja obrezvredjuju npr. često čujemo "prestani da plačeš kao neka devojčica", "ne plači, nije ništa strašno", " nije te jako udario, nije ti ništa" "trebaš da budeš dobra devojčica, da slušaš šta ti drugi kažu" zaključuju da su osećanja nešto što je loše i što ne treba da se pokazuje. Na kraju deca nauče samo jedno, kako da utiču na svoje odnose sa drugima. Dete uči da koristi manipulaciju poput pobune ili raznih ispada, pa čak i pokornost da bi dobilo ono što želi, umesto da na prikladan način iskazuje svoje potrebe.
Comments