🌿 Od onoga što vam se desilo — do onoga što birate da budete

"Žao mi je kad čujem da je nekima od vas detinjstvo bilo oduzeto. Ali želim da znate jednu stvar: vaše odraslo doba — pripada vama. I niko vam ga ne može oduzeti."

Ali ništa od toga nije bila vaša krivica. Niste to tražili. Niste izazvali. Niste zaslužili. Bili ste samo dete koje je pokušavalo da razume svet koji je bio prevelik, preglasan, previše. Pokušavali ste da volite, da se prilagodite, da preživite.

Potrebni su vam bili odrasli koji su znali kako da vas vode, umire i podrže. Ali nisu znali. Ili nisu mogli. I to nije imalo nikakve veze sa vašom vrednošću.

📌 Telo pamti ono što svest zaboravi

U radu sa telom (SE™) i podsvesti (RTT®), često se vraćamo u trenutke koji još uvek žive u telu: neka napetost u grudima kada neko povisi ton, drhtaj u stomaku pred konflikt, potreba da sve bude “u redu” — čak i kada duboko nije.

To nisu slabosti. To su tragovi ranog snalaženja. Telo se ponaša kao da je „još tada” — jer tada niste imali izbora.

Ali danas… danas imate.

U SE™ (Somatic Experiencing ili Somatsko Doživljavanje) radu učimo da ne menjamo prošlost — već da povećavamo prisustvo. Da ostanemo uz telo koje pamti — ali i da postanemo odrasla figura kojoj to telo danas može da veruje. U RTT®-u dozvoljavamo podsvesti da prepozna: „To tada nije bilo moja odgovornost. Danas biram sebe, svesno.”

🌱 Iz uloge preživljavanja — u ulogu prisutnosti

Vi više ne morate da:

• nosite masku da biste bili prihvaćeni,

• umanjujete sebe da biste dobili ostatke pažnje,

• potiskujete svoj bes, tugu, istinu — da biste zaštitili one koji vas nisu zaštitili.

Danas, u odraslom dobu, možete izgovoriti rečenice koje tada niste smeli: „Ovo nije bilo u redu.”   „Nisam ja bio/la odgovoran/a.”   „Zaslužujem život u kojem se ne preživljava — već postojim u svoj svojoj potpunosti.”

U telu tada kreću da se događaju male promene: dah postaje dublji. ramena se opuštaju. unutrašnji ton postaje nežniji. Tada znate — više niste tamo gde ste nekada bili.

🔍 Refleksija za vas

• Da li još uvek nosite teret koji zapravo ne pripada vama?

• Da li postoji deo u vama koji čeka dozvolu da prestane da se krivi — i počne da pripada sebi?

  
  

Možda danas možete da mu kažete: „Više nisi sam/a. Tu smo. I sada biramo drugačije.”

✨ Ako vam je ovaj tekst bio podsetnik da više niste ono dete bez izbora — podelite ga sa nekim ko i dalje nosi tu tišinu u sebi. Možda im ova poruka bude prvo što ne moraju da zasluže.

„Tamo gde se um i telo umiri, duša progovori.”