Naša ograničavajuća uverenja i kako se to pokazuje u našim životima
Kada odrasli ne zadovoljavaju osnovne potrebe deteta, ono ne zna kako da okrivi odraslu osobu, pa umesto toga krivi sebe. Dete nikada samo ne može da zadovolji svoje sopstvene potrebe. Detetove osnovne emotivne potrebe su:
Da se oseća značajno
Da se oseća voljeno
Da se oseća uvaženo
Da staratelji primete njegova dostignuća
Da staratelji budu ponosni na njih
Kada vaše potrebe nisu ispunjene, mogu se desiti dve stvari:
1. Dete stvara uverenje da se njegove potrebe nikada neće ispuniti. Takva deca izrastaju u veoma pesimistične, anksiozne, ljute osobe koje uvek očekuju najgore moguće ishode.
2 . Dete odustaje od svojih potreba ili ih ustupa nekom drugom.
Kod odustajanja od svojih potreba, deca odrastaju u osobe koje nikada ne rizikuju, konstatno se suzdržavaju, imaju probleme sa prokrastinacijom, nemaju jasne ciljeve u životu.
U slučaju ustupanja potreba nekom drugom, deca često postaju veoma zahtevna u partnerskim i međuljudskim odnosima formirajući nerealna očekivanja od partnera i okoline. Ono što oni zapravo konstantno traže je da im neko drugi zadovolji neispunjene potrebe iz detinjstva. To predstavlja nemoguću misiju za okolinu i izaziva konflikte. Npr. osoba očekuje od partnera da tačno predvidi kako se ona oseća iako to jasno ne verbalizuje drugoj osobi.
Takva osećanja formirana u detinjstvu mogu da traju ceo život. Neki od oblika negativnih uverenja koji se javljaju su:
Zato što se ne osećam bezbedno, ne dozvoljavam sebi da rizikujem. Ostajem ušuškan u situacijama koje stvaraju prividnu bezbednost iako mi stvaraju nezadovoljstvo.
Zato što se osećam nevoljeno, konstantno se suzdržavam. Patim u tišini i uvek krivim druge za svoju nesreću. Nikada ne izražavam ono što želim, i postajem frustrirana kada drugi to ne vide i ne omogućuju mi ono sto želim.
Zato što se osećam nedostojno i da ne zaslužujem ništa, ne ciljam visoko. Na primer, takva osoba može biti izuzetno vešta u nečemu ali to nikada neće primećeno na radnom mestu. To stvara osećaj ogorčenosti i nezadovoljstva.
Ono sto Rapidna Transformaciona Terapija,RTT®, kao terapijski pristup uspešno radi je da pomaže klijentu da sve to prepozna i prevaziđe u minimalnom broju terapija. Koristeći hipnozu kao jedan od terapeutskih alata, vrlo brzo dolazimo do svih onih suštinskih priča kojima se uvek vraćamo, do samog uzroka problema, i to mnogo brže od drugih terapeutskih metoda. To je verovatno jedan od glavnih razloga zašto ovaj terapijski metod, RTT, daje vidljive pomake onda kada je kod drugh terapijskih pristupa za to potrebno duže vreme. U toku same terapije i u periodu nakon terapije, ono sto je najvažnije, mi uklanjamo i menjamo ta uverenja koristeći principe neuroplastičnosti i neuronauke.